"Hajde sanjaj me, sanjaj"
Sava Centar, Beograd
10. maj 2018.
Juče je pred prepunom velikom salom Sava Centra održan koncert sećanja na Vladu Divljana pod nazivom "Hajde sanjaj me, sanjaj". Ovim koncertom obeležen je 60. rodjendan vođe grupe Idoli, solo umetnika i čoveka koji je simbolizovao neki drukčiji Beograd.
Pošto smo Vlada i ja bili generacija (1958), nadam se da ćete mi oprostiti što ću se prisetiti nekih stvari i susreta iz zajedničke mladosti pre nego što pređem na sinoćnji koncert.
Prvi kontakt sa Vladom bio je krajem 70-tih, kada mi je moj drugar iz detinjstva, pijanista Jevrem Novaković, pričao kako svira u grupi Merilin gde je Vlada svirao gitaru. Kasnije se grupa transformisala u Zvuk Ulice. Bio sam učesnik i svedok koncerta krajem 1978. u Klubu Studenata Tehnike. Nastupali su Pogani Paun i Gradska Gerila (Pevao sam prateći vokal i svirao udaraljke), zatim odlična "Pekinška Patka", i naposletku "Zvuk Ulice". Sećam se tog nastupa kao jedne velike radosti i fascinacije Čontom a i zanimljivog nastupa Zvuka Ulice. Sledeće godine sam se upoznao sa Krletom ispred "Jugotona" i kupio od njega drugi album Neil Younga. Još zanimljiviji je bio susret sa Zdenkom Kolarom na jednoj žurci. Odmeren kao i uvek nije otkrivao šta se dešava kod njega po pitanju muzike.
Prvi muzički susret sa Idolima je bio izdanje prvog singla koji se prodavao sa časopisom "Vidici". Na jednoj strani je bio recital poezije, a na drugoj dve pesme "Idola": energična "Pomoć, pomoć" i već kontroverzna "Retko te viđam sa devojkama" (u prvoj verziji). Kasniji susret je bio preko "Paket Aranžmana" (već sam znao Gileta sa Disko marketa u ulici 29. novembar, Koju iz SKC-a). Stvari su se zakuvavale, ali Idoli nikako da objave album.
Koncert na Tašmajdanu doveo me je do nenadanog susreta sa Vladom. Lajn ap za koncert su bili Disciplina Kičme (tada sam ih jedini put gledao), moji Splićani, grupa Metak i grupa Galija. U pauzi sam nabasao na Vladu u pratnji njegove devojke. Nastupivši pomalo "kabadahijski" pitao sam ga o budućem albumu i dobio stidljiv i potvrdan odgovor da ga dovršavaju. Kasnije se on pojavio kao čuveni mini LP sa slikom A. Modiljanija na omotu.
Značaj koji su Idoli imali za mene u tom periodu teško je opisati. Toliko odlične muzike, kompletne muzičke scene, i zagrebačke i beogradske i vreme koje koje izgledalo da nikad neće stati.....a Vlada i Idoli...."Odbrana i poslednji dani" kao visok domet tadašnje rok muzike i danas me uzbuđuje istom snagom i emocijama. Desetak godina kasnije u pamćenju mi je ostao nastup Nevladine Organizacije u bašti KST-a, pa nastup u Domu Sindikata i poslednje viđenje sa Vladom na koncertu sa Ljetnjim kinom u bašti SKC-a.
A onda šokantna vest 04. marta 2015. godine. Otišao je Vlada. Ostao sam sa njegovom muzikom, zatečen, zbunjen, potresen. Sećam se raznih sitnica u životu, pa i nekih stvari i događaja koji se periodično vraćaju iz sećanja opominjući me da nisu zaboravljeni, i svestan sam da to nisu sitnice. To su momenti kada udahnem punim plućima i kažem sebi da sam bio tada tamo i da ih nikad neću zaboraviti.
Vlada, ne odlazi iz mog života, a i nikad neće.
Sinoćni koncert je potvrdio da nisam sam, da Vladu voli mnogo, mnogo ljudi. Mnogo više od onih koji su bili prisutni u Sava Centru. Vole ga i ljudi njegove generacije a i oni mnogo mlađi, vole ga devojke, žene u najboljim godinama, dečaci, mladići, muškarci u "ozbiljnim" godinama. Toliko radosti i dubokih osećanja koja su preplavila Sava Centar, toliko posvećenosti njegovih prijatelja i kolega muzičara. Od uvodne "Plastika" sa brutalnim triom - Koja, Zdenko Kolar, Kokan Popović, preko nastupa Caneta, Vasketa, Antona, Borisa Mladenovića, i grupe Magic Bush/Nevladina Organizacija, svi smo disali istim ritmom, ritmom muzike Vlade Divljana.
Jedna opaska: Damjan Dašić je svojim glasom "obogatio" i često uspešno "pokrivao" vokale pojedinih učesnika. Bravo Damjane!!!
Nastupi Ramba (uvek simpatično otkačen), razigranog Vuče (jedan od retkih koji je izmenio aranžman pesama koje je pevao!), odličnog Dejana Cukića (vokalno "rastura" i priča dobre anegdote!!!) i meni uvek pozitivno emotivnog Zorana Predina, obeležili su prvi deo koncerta.
U drugom delu je nastupila grupa Ljetno kino sa Maxom Juričićem i Marinom Pelajićem i ostalim divnim ljudima (zagrebačko-bračka ekipa!!). Prvi deo je bio poprilično rokerski (što baš volim!!!) a drugi je bio u nešto opuštenijoj atmosferi, ali svirka je bila odlična. Ljetno Kino je nastupilo sa gostima kao što su - Bojana Vunturišević (pretiha), Kornelije Kovač (kratak nastup), Darko Rundek (ne tako impresivan, žao mi je) i Bajaga (koji se dobro snašao u "Rusiji"). Naravno zajednički nastup svih učesnika u pesmi "Odnesi me" bio je emotivni vrhunac koncerta. Svi prisutni na nogama i hiljade glasova koji su unisono pevali ovu pesmu. Magija!!!
A na bis "Maljčiki" kao iznenađenje i želja da se koncert ne završi u tužnom raspoloženju. Neko nasmejan, neko u suzama, osećanja su prštala na sve strane u ovoj proslavi 60-tog rođendana Vlade Divljana.
I šta dalje reći? Udahnuo sam punim plućima!
tekst - slobodan vlaketić
foto & video - nebojša mićković
